1.Potraga za gospodinom savršenim
Rano ujutru krenula sam u moju potragu za vampirom kojeg ću voleti.Nisam baš mnogo očekivala da ću pronaći nekoga,ali morala sam pokušati.Iako sam imala svoju divnu porodicu,samoća me je ubila od kad Džejkoba više nije bilo.Pozdravila sam se sa svojom porodicom i obećala majci i ocu da ću se vratiti.
-Hej mama,nemoj biti tužna.Tata će biti svo vreme sa tobom.Napokon ćeš imati samo vremena samo sa njim. – Namignula sam joj znajući da je moj otac sve čuo.
Uočila sam osmeh na licima roditelja.
-Oh Renesme,nedostajaćeš nam.
-Znam mama, i vi ćete meni.Mnogo ćete mi nedostajati.
-Obećavaš da ćeš se vratiti? – Upitao me je tata složeći neki čudan izraz lica.
-Naravno tata.Ne brini.Znam da se čuvam.Učila sam od najboljih. – Pogledala sam polako lica svakog od moje porodice. Esme,Karlajl,Alis,Džasper,Emet,Rosali,zatim moju majku Belu i mog oca,Edvarda.
Zagrlila sam majku u nameri da joj kažem ono što sam imala.Znala sam da će Edvard prisluškivati tako da nisam morala I njemu posebno da pričam.
Mama,tata čuvajte se.Volim vas.Vratiću se jako brzo.Obićiću samo par država.Nadam se da ću upoznati nekoga ko će mi se dopasti.Vratiću se sa njim ili bez njega.Obećavam!Moram to da uradim da ne bih više patila za Džejkom (jedva sam I pomislila na njegovo ime). Volim vas!
Zatim sam se okrenula i pošla svojim putem.Trčala sam jako brzo.Nisam htela mnogo vremena potrošiti na ovaj put.Posle 2 dana puta,stigla sam do jedne meni nepoznate države.Ušla sam u neki mali motel.Htela sam samo da se raspitam gde se nalazim.Prišla sam jednom čoveku koji je meni bio okrenut leđima.Izgledao je kao da je nekoga čekao.Potapšala sam ga blago po ramenu.
-Izvinite,… - Nisam stigla ni rečenicu da završim a on je za delić sekunde već bio okrenut ka meni.
Blago se nasmejao: -Mogu li ti pomoći?
-Pa...Samo me zanima, možete li mi reći gde se tačno nalazim? – Pogledala sam ga blago i osmehnula se najlepše što sam mogla.
On je bio prelep mladić.Mogla bih da kažem da je imao nekih 18 godina,otprilike moje starine. Ali je bio previše bled, to je bio jednini razlog da ga smatram nekim ko je nalik meni.
-Nalaziš se u Kanadi,tačnije Alberti.Nasmešio mi se jako zanosno,nisam mu moglo odoliti koliko je bio sladak-iako je bio smrtnik.Nisam mogla dozvoliti da mi se on sviđa nije…vampir.
-Oh…- Ostala sam bez reči – Hvala…
-Nema na čemu,i drugi put – Namegne mi.
-Hej oćeš da se prošetamo napolju?
-Može naravno
Izašli smo iz motela.On je hodao tako čarobno,tako graciozno.Po načinu govora,hoda,ponašanja pomislila bih da je i on vampir.Ali svaki put kada mi nešto tako padne napamet,morala sam da kazem sebi : Nema šanse da je on vampir.Nema šanse...
-Hej hteo sam nešto da te pitam... – Ova njegova rečenica me je jako iznenadila,pa čak I nekako uplašila.Nisam mogla da razmišljam o tome šta bi me to pitao…
-Pitaj me.Spremna sam na sve. – Ovo stvarno nije trebalo da kažem.Nisam se osećala spremno na sve
-Pa ti si tako...bleda. Nekako i previše. – Stresla sam se. –Pitao sam se, da li si ti čovek ?
Jako me je iznenadilo ovo pitanje.Pogledala sam ga u čudu.Uhvatio me je za ruku,bio je moje temperature.jako čudno.Ljudi bi trebalo da su topliji.Takođe sam primetila da me nije mamio njegov ˝miris˝.
-Daj slobodno mi reci.Već mislim da znam šta si,ali moram biti siguran.Moje si temperature to je čudno.
Ćutala sam idalje zatečena,u čudu.
-Okej pričaćemo o oveme kasnije...Kako se zoveš? Nisi mi to rekla...
-Renesme. Renesme Kalen...
-Porodica Kalen? Znaš li doktora Karlajla?
-Da. Ti ga znaš?
-Da znam ga već dugo godina,on je prijatelj moje porodice.Odavno nisam čuo za njega.Nisam znao ni gde živi.
-On je moj... deda.
-Deda?
-Da...Znaš li moje roditelje? Edvard i Bela Kalen?
-Oni su tvoji roditelji? Strava.Verujem da su jako dobri. – Zastao je,izgledao je kao da ga nešto muči. – Znači ti si vampir?
Nisam mogla da odgovorim.Jako sam se plašila odgovora.
-Možeš da mi kažeš.Ja jesam vampir. – Priznao je on na nekako opušten i čudan način.Kao da je već znao da nisam čovek,kao da je znao da sam njegove vrste.
-Jesam. – Priznala sam nevešto – Nisi mi rekao,kako se ti zoveš?
-Oh,izvini. Ja sam Eliot. Eliot Roj.
Osmehnula sam se zahvalno što mi se predstavio.Nisam bila sigurna da li je on taj,ali sam bila sigurna u jednu stvar-potpuno sam bila zaljubljena u njega!
